Godišnjica Nikole Čupića

ПРАЗНОВЕРИЦЕ И ЗЛОЧИНИ 201

зноверицама становништва овог округа стр. 107 и след. За Румуне стр. 146—167.

5 Ре 1 ћотишејде сотииз раг ја (епшпе у Агсћтез де !' апћгоројошле сппипеће од 1891. стр. 270.

6 Види: Веснић д-р Мил. Р. О суђењу вештицама, јавно предавање, (из „Отаџбине“) Београд, 1891.

7 Препоручујући пнажњи оних, које овај предмет интересује, рад г. Твалчића, ми пе можемо да пропустимо а да не саопштимо овако узгред две три од његових мисли. Пошто је утврдио, да нам је суђење вештицама са целим својим пртљагом дошло из Немачке, овај писац наставља: „Човјек пио својој нарави тежи особито за тим, да буде здрав, да буде цијењен, из баш љубљен и да му рад напредује, а боји се болести, ве жели бити мржен, нити да му рад пропада. У прастара већ премена много се у нас чарало, ерачало и бајало; за постићи ово троје иди за наудити тому тројесму, па те преостатке поганске вјере праотацах наших нити што кршћанство коренице ишчупати није могло. Није чуло, јер тога сујевјерства, и крај толике иучке обуке са духовнога и снјетскога гледишта, има и данас јоште доста ако и прикривена у сељачтву, а донекле и у грађанству, камоли да га није било у средњем вијеку, гдје се је за образовање пука врдао мало или ништа марило“ (стр. 84.) Најгрозније је што се у тим парницама за неке наводи, да су давиле властиту новорођену и пекрштену децу, те тела њихова употребљавале па крачања (86). Словепачки историк, бароп Ваавазор (Ећге Јез Негходрћитз Кгајп Тот. ТУ књ. ХИ та. прва) да је год. 1637. пеки загребачки млинар био оптужен пред судом, да је у свом млину обесио ђавола и да је седео на кокошијим јајама да излеже пидиће (80), Пошто је у оно врсуе веровало ске у вештице и у њихов савез с ђаволима, то није требало много пи врачања пи бајања, — сама проста сумња је била довољна, па да се које чељаде потврди да је нештица, те да се услед тога и судски „Рони. Ево н. пр. тта се из самих ових судских записника, које је уважени г. ГТкалчић саопштио, види. Ако је дете брало са старијом сусетком гљиве, па пх као млађе и брже донедо више кући, а мало за тим оболелдо, — то му је та вештица учинила; ако је дете ипчупало у нрту сусеткином главицу љука или узбрало што воћа, па га за тим заболела глава — бацила се на ову оптужба да је нсштица; ако је која жена рекла за болесног суседа да му пема лека, на он донста и умро — узимало се као поуздано, да му је она причинила смрт; ако је пак рекла да ће оздравити, па оп донста и оздравио — била је опет вештица; ако је која уклела лопове који