Godišnjica Nikole Čupića

НПРИЛОШЦИ 211

дотђет. Пет Атсћагират 13: да поћи! ст дет ЗсМасм ипа Васемпиз 28: пиг зет Тедаћетт (тор хосАђ пиона 6) иде ез бе: Ртодготиз ћегзвг, Мет 68 у. 24. Пет Мате дез зетфезвсћећ Атећ ирап 281 све 8

Но немачки тај писац не помиње, да и Никита, Хонски, који је писао своју историју после Кипама, Бакхина (с војим се у битци на Тари сукобио и мејдан дедио грчки цар Манојло) назива Архижупаном, премда најновији немачки писци кажу н тврде, да Никита пишући своју историју није знао за дело Кинамово (в. Ка Ктитбасћег (тезсћеме дет Вугатитавсћеп Гетамг, Матсћеп 1891. стр. 88 —96. К. Грот помињући место оно на стр. 110 Кпнамове Историје, где се Бавхин Архижупаном назива, примећује на стр. 166 у ноти 4.: „Никита же Хонски (стр. 122) очевидно заимствовалђљ 9то из тогоже источника, что и Киннамђ.“

Но црпао Никита вести о боју на Тари и двобоју Грк- Манојла с Бакхином у том боју год. 1150 у зиму из којег му драго извора, свакојако има право старији и од Кинама и од Никите Тодор Продром, ритор и појета цариградски, који каже да је Бавхин био „краљев војсковођа“ а не српски Архижупан, као што погрешно стоји и у Кинамовој и у Никитиној историји.

Но питање је; чији је војсковођа био тај Бакхин, грдосија од човека, да ли српскога Архижупана који је тада био Урош П, син Уроша 1, а брат Белуша, бана и Палагина угарскога и Јелене угарске краљице, која је била за Белом П слепим. краљем угарским (1181—1141 г.) или пак краља угарскога, Гејзе П, сина Белина и Јеленина, јер је и угарска војска учествовала у битци на Тари

14•