Godišnjica Nikole Čupića

пРИЛОШЦИ 219

на путу у Јерусалим, доспео до Јерусалима и поБлонио се гробу господњу и вратио се отуд у своје отачаство; и Бад: Боје године и којег дана у години и где се преставио он:

У поменутом спису од 24. септ. 1286. помиње старац Давид своје наследнике и прејамнике „Љегеаез ећ зиссеззотез“ но ко су били ти наследници Дмитра жупана (старца Давида) и да ди је збиља родио он кнеза Вратислава, а Вратислав кнеза, Вратка, оца Бнегиње Милице, супружнице кнеза Лазара, а матере првога великога деспота, српског, Стефана Високога, то пошто о том боље сведоџбе од српсвих родослова немамо, не можемо рећи, ни да је жупан Дмитар имао сина по имену Вратислава, енеза, ни да није имао и да се син његов није звао тако, већ друкчије.

О том дакле нећу овде ни да говорим, и то тим мање, што се мене овде у овој расправици не тиче кнегиња Милица већ само Давид и Давидовица. У родословном оном костуру српске господе, што је Константин Философ уврстио у живот СтеФана Лазаревића каже се само, да је Вукан велики кнез родио сина, жупана Дмитра (нареченога у иночком образу Давид) а Дмитар Вратислава кнеза. Но у засебним нешто проширеним српсвим родословима важе се и то, да је тај жупан Дмитар или инок Давид „саздао цреву на Лиму „еђ мвегћ броДаревћ“ _-— „црљковњ скетаго леменја при рЕућ. Лим гљ ићств Бродаревђ од Боснћ додао је писац Барловачког родослова (Шаф. лет. стр. 60.).

Из натписа у цркви Морачкој зна се, да је цреву ту саградио Стефан, син великога «кнеза, Вука или Вукапа (а не сам Вукан, као што се