Godišnjica Nikole Čupića

240 БЕЛЕШКЕ И БЕЛЕШЧИЦЕ

Миа ~ и—————

цима га обичним нема. У Милићевића Краљевини Србији зове се само Бресница. У државном Речнику места пише се А. Бресница. Мештани пак и оволина зову га онако како је горе заџисано. Јамачно му је име постало вао и Азбуковици (види Кјестк Југосл. Академије), те значи царско село, Царска Бресница и ваљало би га правилно писати: Хас-Бресница. М народна предања у самом селу и околини потврђују ово објашњење његова имена. Више овога села на једном онижем вису Јастрепца има „градиште,“ развалине некавога града. С тога се виса види већи део поља добричкога, Морава и села преко ње, Ниш и брда иза њега. Од града се познаје још темсљ и понегде има врло мало зида. Нико у селу ни у околини не зна ни је ни од кад је тај град. Испод града је старо ље, које ми се чини да је турско. Седо Аз-Бреа јамачно је припадало граду и чинило му · службу, и за то зар било царско. Кад се град шио и село је опустело, и пре сто година било њему само три куће (сад преко 150) — такво гричаше један старац из овога села, потомак 2 од оне три куће. Али су оне три куће, рече, д памтивека. „Што год је моја валимија/ све у родило. Ја сам и деда и татка задућаја. У

форђево су време мрднули мало доле — не у какво седо су бпли — докле прошла та мутња «“ —

Тако у српсвим земљама, које су некада биле, су још, под Турцима, знамо до сад за два , (села) која су била Хас. Осим тога тако се

пп аааавацииаоољиљсниецвпицишпешинита

' У овим крајевима је метатеза врдо честа, нарочито у речима. Ову рез чух где овамо кажу, осим овако, и мавилија.