Godišnjica Nikole Čupića

256 КЕЛЈЕШКЕ НО БЕЈЕШЧИЦЕ

На л. 133. Писа грешни Торно страницоу сноџзи а Стефан поспа и" Господи. — И, одиста, познају се у рукопису две н, рекао бих, три руке.

На л. 137. Грћшникњ азњб аро смћ ПАТИ.

На л. 64 почиње (киноваром): Мцњ Нонк коми груденњ, Ово народно име за месец повемоар срета се веома ретко у старим рукописима, те би можда и оно овде могло бити неки упутак за испитивача словенског минеја општака, о ком се мисла да је постао у цркви словенској.

Наставци а и тељ. Пре 30—35 година ученици Даничићеви стали су живо изгонити из књижевног језика, српског речи с наставком тељ; и за неколико година, и ако је стари свет на то врло мрко гледао, нестало је пређашњих књижевних речи обо-

жаватељ, владатељ, гледатељ, слушатељ, читатељ,

преведитељ и т. Д., место којих су дошле: обожавалац, владалац, преводилац и т.д. Али ове нове речи, начињене од партиципских основа наставком ац, и ако по својој грађи нису биле ништа ново у српском језику, ипак су за ондашњи писмсни свет биле необична новина. Многи су писали владаоц, слушаоц и т. д. не разумевајући јасно како се те речи граде (и што се чешће чују у другим падежима, у којима је свуда о место л, но у номипативу) а неки су, посрбљујући речи на тељ, прибегавали другим наставцима (читач, владар, преводник) — тек спи су били као уверени, да речи на тељ нису биле начињене у духу српскога творења.

Од пре неколико година настала је у овоме

~

питању реакција. Најпре се говорило како речи с наставком тељ нису несрпско творење, само су