Godišnjica Nikole Čupića

БЕЛЕШКЕ НО ЉЕЛЕШТЧИЦЕ 277

Но ушетај у ту шајку лађу,

Те избирај вакога ти драго.“ “

Тад је Јана у шајку ушетала. Ал" беседи Јаночкиња Јана:

„ О трговче из Будима б"јела,

Да љм си, море, из бела Будима, Да ли знадеш Будимлију Јову,

Да љ је жив је, је л се оженио!“ Јал' беседи Будимлија Јова: „Драга госпо од Јердеља трада, Ја сам место из бела Будима, „Добро знадем Будимлију Јову, Здрав је, госпо, није се женио.“ Кад то дочу Јаночкиња Јана, Просу сузе низ бијело лице,

Од Јована закљиње рукавом.

Кад опази Будимлија Јова,

Па си прође на думен на лађу, Те повика тридесет везала: „Браћо моја тридесет везала, (812 !) Не жалиште свилени једеци, Одсечите, те пуштите шајку;

„Ако Бог да данас утечемо, Сваком, браћо, на част по девојка, Мене красна Јаночкиња Јана.“

„Па пустише шајку низ Маришу,

А и Бог си Јовану поможе, Кољко што су тридесет везала, Кољко што си они шајку терав, Толко носи ветар са планине. Глас дадоше бану од Јердеља: Зло ти вино, бане од Јердеља, Здо ти вино, а горе ракија,

Оде Јован, одведе ти Јану.