Godišnjica Nikole Čupića

О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ ХТУ И ХУ ВЕКА 21

па пина ан 1 ан а

–— ЈЕ ГГТ

„Бугареку (рат рауз де Ушсагје), којом ће се ићи, „докле се, помоћу Божијом и са срећом, не стигне у „Цариград, са здрављем и људи и Коња и са свима „стварима. Више кнезова, војвода, грофова и барона „из Француске и Немачке, из Лангедока, из Гујане и „из Бретање прошли су овим путем, следујући Петру „Ермиту.“ Пошто се овде не помињу српеке области, које су се налазиле међу Угарском и Бугарском, и пошто се за Бугарску и за тај пут у ошипте, од Угарске у напредак, вели да је раван, мислим да га писац није лично познавао, и да је о њему писао по другима. Томе је доказ и то што он иначе нигде не говори о Бугарској, него као државе с којима би требало да крсташи рачунају, помиње само (Србију и Грчко Парство. Изгледа да је писац лично Србију нознавао с њене прихорске стране, од Бара и Арбаније. На те мисли наводи оно што се може прочитати даље под ХШ. У оста„дом, о путу кроз Угарску говори се одмах за овим. УП. У четвртоме одељку говори писац опет о путу кроз Угарску као најбољем за краља. „И кад се пође „из Угарске к Париграду, има два пута: један је кроз „Бугарску, о коме сам мало пре говорио, а други је „кроз Словенију, то јест кроз један део краљевине Ра„„бије, који сам мало више спомињао. ГодФроа де Буљон, „војвода Лотије, и два му брата Бодуен и Витас, и „Бодуен, гроФ Монце и Хенаве, прошли су путем на „Бугарску, а Одемар, владика Пијски из Оверња, де„легат Свете Апостолске Столице, и Рејмон, гроф од „Сен-ЖЊила, употребили су други пут, кроз Словенију, „као што се пише у гдекојим књигама. На другим ме„стима се чита да су они прошли кроз Аквилеју и кроз „Далмацију. И доиста, ако би војска била велика, је„Дан би део могао проћи кроз Бугарску, а, други кроз „Словенију, еда би се олакшала набавка хране и станова.