Godišnjica Nikole Čupića

90 ДР ВАТРОСЛАВ ЈАГИЋ У СРБИЈИ И У Софији

РАЗГОВОР :

Мустуј, ципља лавура. Ћути, долази Турчин.

Добартај дзуре. Дај воде.

Левај туту па потутај. Узми метлу па почисти.

Ала барта тута да потута Носи метлу да почисти.

Цкиваш ли чкавци хоће да лу- Видиш ли људе, хоће да туку. зају.

Мостујте и дивајте, доципљо Ћутите и пазите, дошао лопов пуркач.

Апсико цкивај хоће чкавци Пази добро хоће људи да да попароше. украду.

Хоће кожара и котара да се Хоће да се туку Руси и лузају. Швабе.

Фољ чкавцу нек доципље. Ако хоће нека дође. про-

даћу му.

Ципља калцан, склоните пур- Ето попа, сакрите крадено кано дасанче. прасе.

Дива калцан дасапче, и кал- Разуме поп, и он ће прасе цан ће да вури. да једе.

Хајте децо порабтајте и побањајте, ето манче ципља. (Неки капетан —- Стева Новаковић, — у окр. крагујевачком, тражио ручак од механџије који је деци, слугама, казао горње речи. Касније капетан сазна шта му је рекао, и удари му за то 25 батина. Од тога доба језик се овај ређе говори).

Ој спахијо млад спахијо, порабтам те, побањам те. (Неки спахија натерао у Алексинцу девојку да му пева. Кад је тако одпевала, узвикнуо је: „Аферим, бре девојко“ и дао јој бакшиша.

О лауре, лауре, чкавци наши лаурице ковају. (Такође певано Турчину. а значи: Ој Турчине, Турчине, наши људи ваше буле љубе).

Из Параћина пак т. Поп Зака послао је овај речник :

Именице

СРИСКИ ДЛАКАРСКИЈ Владика дреновица свештеник, калуђер у ошите — калцан црква сивка отац башта мати корча баба коравац човек чкавац

Опаска : Где поред речи стоји Н. то значи да се тако говори у Нишу. 1 У Параћину га зову и овако.