Godišnjica Nikole Čupića

96 ДР ВАТРОСЛАВ ЈАГИЋ У СРБИЈИ И У софији

Цариброд, Софија, Бојана, Повратак

На Крстов дан, 14 септембра, г. Јагић, и два му путна друга, оставише Ниш и, брзим возом, полетеше кроз Нишко поље, Сићевачку Клисуру, минуше Белу Паланку, оставише десно Пирот и, кроз лепо његово поље, доспеше на линију која дели Србију од Бугарске.

На тој самој линији, крај пута, види се један мали камен, побијен у земљу, као гранична белега; а осем њега, ни десно ни лево, нема никакве преграде, никаква видна знака од границе.

Око 9 сата воз стиже у Цариброд на станицу. Ту путници одмах опазише да су наступили на другу земљу, у којој су други закони и друга управа.

Још у вагонима жандарми покупише пасоше од свих путника, па онда ове упутише у царинару, где се ствари прегледају. Наши путници, имајући од г. Срмаџијева, бугарског агента у Београду, открит лист: да им се ствари не прегледају, чекали су само да се изврши Формалност непрегледања, што је трајало дуже него и само прегледање.

Пасоше пак све прибраше на један округао сто, за који заседоше три официра и уз њих сташе неколики наредници. Официри превише табаке, и узеше писати путничка имена: ко пером а ко оловком. Неки су их записивали како треба, а неки и наопако, тек су сви радили ревно и озбиљно. Гледајући то, путник је и нехотице помишљао: да ли се не налази на каквој тачци руске границе ;

После другога звона, путници сви уђоше сваки у свој вагон. Мало доцније, донесоше им пасоше, и сваком свој дадоше.