Godišnjica Nikole Čupića

РАСТЕЊЕ БЕОГРАДСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ 25

Богословија је те 1544 године добила један разред више, те тако су постала четири разреда: два притравна, п два чисто богословска.

Настава у првима приправљала је младиће за слушање чисто богословеких предмета у два последња разреда.

У сва четири разреда била су свега четири профФесора: два старија по 400 талира плате, а два млађа по 350 на годину.

То уређење почело је важити од 1. септемора 18544 тодине'.....

Тако је Богословија расла пи радила, али се је Петар домишљао: како ће се за потоње време спремати наставници тој школи. И није било лако наћи: где да се образују ти радници. У Србији се то, у оно време, није могло чинити, бар се није мислило да, би то могло бити. Међу оностраним Србима Петар је познавао све добре и све слабе стране _богословеких школа, и нешто није био рад њима се обраћати. Него се окрене руским богословским заводима, и његова молба буде уважена те, месеца новембра 18545, Руски Консул у Београду, г. Данилевеки, јави да ће се шест младића Срба, по царевој заповести, примити у руски духовни завод, који се зажели одавде. Митрополит избере шесторицу: Милоја „Јовановића (садашњег Митрополита Михаила), Саву Сретеновића, Басилија Николајевића, Димитрија Нешића, Милосава Тротића, п Гаврила Милићевића.

1 Гледај мој чланак Школе у Србији, стр. 55 и 356.