Godišnjica Nikole Čupića

Ва ИЗ СВОЈИХ УСПОМЕНА

Уза своје школско сведочанство из Гимназије, ја предадох и молбеницу за благодејање.

У прву суботу, пошто се у цркви сврши вечерња, ми ђаци који смо се пријављивали комисији за упис, скуписмо се у школу првог разреда. Дођоше и професори те прочиташе имена оних који су примљени у школу. Међу онима који су примљени читало се и моје име. Рекоше ми да сам примљен и у школу и у благодејање !

Тада сам се обрадовао више него икад дотле.

Први Разред Богословије, у који бејах примљен, онда је био у оној данас Бадемлићевој кући, преко пута од семинариске авлије, која се горњим својим бојем наднела над улицу. На доњем боју при земљи био је разред други, а на горњем био је први.

У првом разреду наставници бејаху:

Ћира Мирковић,

Теодосије Мраовић.

Први нам је предавао: Земљопис, Општу Историју, и Рачуницу, а други — Словенску Граматику, п Црквено певање с правилом.

Ђаци благодејанци, из сва четири разреда, ручавали су и вечеравали тада у оној старој кућици,

у авлији данашње Митрополије, где је сада, чини ми се, Митрополитова кујна. Ту су били пружени дугачки столови на простим ногарима, и ув њих клупе, на којима су седели ђаци из четвртог, трећег, и другог разреда, а за нас, ситну господу из разреда првог, није бпло клупа за седење, него смо целу годину дана јели стојећи!

Један од професора (оне године Синђео Ђерасим) водио је рачуне о тој економији, а по један ђак пз свакога разреда, редом, примао је од пекара