Godišnjica Nikole Čupića

36 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

па се почела зидати нова једноставна зграда данашња Митрополија.“

Та је зграда довршена тек године 1849.

У тој новој згради, новој Митрополији, у горњем боју, на средини, над великим вратима, начињена је придворна црквица, којој се олтар по својој округлини и с поља види и познаје. Та црквица посвећена је Светому Симеуну Мироточивому (у миру Стефану Немањи), којега помен пада 13. фебруара сваке године.

Ту придворну црквицу освештао је, и у њој први пут архијерејску литургију служио Митрополит Петар 1. септембра 18549.

Тога дана, на тој служби, Петар је доондашњега професора Богословије, Архиђакона Теодосија Мраовића, произвео у чин пресвитерски.

! У то време ја сам, с другаром Васом Стевановићем, из Субјела, неколико месеца, боравио у једној соби између читаонице пи Џимина Хана. У другој соби до нас живео је и радио свој занат неки обућар Тоша, и калта његов Лајош, родом Маџар. Овај Лајош бејаше на гласу јунак у хрвању, скакању, и бацању камена. Али једном, на Калемегдану, пред доста гледалаца, наш другар Васа Стевановић, и обори, и надскочи, и надбаци Лајоша, на велику радост свих младића Срба.

После два три дана. Лајош ће једном отворити врата на. нашој соби, и рећи:

— Ти, барато, јачи од мене, али ја знам у Богословији више од тебе"!

Ми се згледасмо и осмехнусмо.

— Е, де кажи ти, продужава он: — само ово двоје:

Кад је Бог имао реп и

Кад је Христос стајао на једној нози 2

Рекавши то, он се трже и врата затвори за собом.

Одиста ми нисмо умели одговорити ни на једно то питање.

После неколико дана узалудне муке, Лајош нам каже:

— Бог је имао реп кад се претворио у Голуба, и слетео над Исуса у Јордану. А Христос је стајао на једној нози кад је хтео: узјахати на магаре да иде у Јерусалим.