Godišnjica Nikole Čupića

56 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

Тако се радило сваки дан без прегрешке. Тај свакидашњи ред мењан је само у празнике, када је место часова у школама бивала богомоља у цркви.

Јело за све ђаке, и „благодејанце“ и оне који су плаћали, готовио је главни кувар, једнооки Монах Мелхиседек, родом из Паштровића, побожан као Доситије у младости, ограничен као Божји орав, а добар као добар дан у години." Уз њега су била два паракувара који су му помагали, и неколико служитеља за постављање столова и за друге кујинске послове.

Ручавало се и вечеравало у одређене сате у општој трпезарији. Јело се почињало и свршавало заједничком кратком молитвом, коју је који од старијих ђака читао у име свију. Док се руча, и док се вечера, по један професор-калуђер налазио се је у трпезарији ради реда. То је бивало у почетку а доцније мало по мало то се изобичајило.

У собама за спавање било је по 10—12 кревета, према величини сваке собе. На сваком кревету била је по сламњача, пуна сламе, и сламни јастук. Другу простирку и покривку ђак је морао имати своју. Последње године давали су и ћебета по сламњачама. На сваку собу давала се по једна лојана свећа на ноћ за опште осветљење; а ко би хтео читати и писати, морао је сам набављати ближе видело.

1 Наш друг Васа Стефановић, о коме је већ било помена, јунак снагом и апетитом, желећи појести више од обичнога оброка, обисне око овога веселога Мелхиседека, говорећи :

— 0, мој лијеши ћоро! Дај ми што да једем, тако ти не испало и то друго око !

— Хе! хе! хе! Нисан знао, да си толики враг, море Василије! одгавара добри духовник, и већ се диже да му што било.

изгади из ћилера за јело. Мелхиседек је у многим речима слово м изговарао као н.