Godišnjica Nikole Čupića

ид СВОЈИХ УСПОМЕНА...

зена ривер: ПЕЛЕ ен Ерани ни ве ван пари На а ешвении НЕ ЕЈЕ,

ДВЕ ГОДИНЕ У ОЛУЖВИ УЧИТЕЉСКОЈ

–—-—Ф—• —

1 « • У ЈЕШНИЦИ

Године 1850, око половине месеца маја, ја сам, ради опорављања свога здравља, отишао у Рипањ, кући својој, и у Београд нисам слазио еров читава три месеца, те тако нисам ни полагао испита из другога течаја последње године.

Међу тим је, крајем јуна, школски рад свршен, и моји другови, положивши испите, узели су своја сведочанства, и разишли се свак на своју страну.

Пред крај августа, пошто сам прилично оздравио, сиђем ја у Београд, и јавим се Ректору Богтословије, Архимандриту Гаврилу.

Ректор ми даде Школско Сведочанство, које је већ било написано, и од свих професора потписано, кад су остала сведочанства потписивана.

Узевши школско сведочанство, ја дочеках оно за чим жуде готово сви ђаци, а после чега их текар сналазе дотле незнане бриге; нађох се свој Господар, са својих деветнаест година, и са спремом какву из школе може изнети најбољи ђаг, па

ГОДИШЊИЦА · ХУЛ 1