Godišnjica Nikole Čupića

|) ИЗ СВОЈИХ УСПОМЕНА

Унутра, по турском обичају подељене и намештене, куће су имале све оне згоде и удобности које су обично Турци миловали.

Око куће, или уз кућу, готово свуда била је по малена баштица за цвеће, па се даље пружала, ведика башта за шљиве и воће. Иза Турака били су остали, одвојено од кућа, многи већи и мањи јабучари, као какви забрани.

Онда у Лешници није било поштанске станице, него је шабачки поштар одвајао што је за Лешницу, и предавао обашка суруџији лозничком, па овај, дошавши у Лешницу, сврати у кавану Тешњакову, или Ђукићеву, те попије каву и ракију, док му се коњ одмори, и том приликом преда новине и писма упућена у Лешницу.

Ко би желео што више сазнати о Лешници, може наћи шира обавештења у мојој књизи „Кнежевини Србији,“ стр. 505 и 506.