Godišnjica Nikole Čupića

КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА 323

равици, у којима данас живе најљући Арнаути, била српска па и црквена и манастирска чав'“).

Радећи још 1892-98 школ. године видовдански темат („Српеви устаници противу Турака у вези са народном сеобом у туђину од 1459—1814. године“) који у општини београдској чека на штампу, употребио сам. за овај догађај (1689. Гербин чланак „Те Каззеглећеп 12 Арапеп 1689,“ '3) и једну белешку из оне некритичке кронике Ст. Шумкарско-

''), Тамо сам општрније третирао операциони правац немачко-српске војске од Ниша преко Топлице, или Моравом, на Врање и врањску околину. Тамо сам овај операциони правац извео до Штипа и истакао мишљење, да је ово одедење војске подигло на устанак и врањску околину.

Али сигурних података за врањску околину нисам имао, нити их сада имам. Ништа се не може о врањској околини у ово доба видети, Ни из описивања А. Даскала „Књига о сербски» цардх и о вошнђ турецкош сљ цесаремљ фристванскимљ и 0 запустбнги земли сербскоц“ “).

Па ни у народа, тамо, нема јасних предања о овоме догађају, осем то, да су „пре некољико стотина година долазили Немци у Врање, и да су га држали неколико го2ина.

Ја мислим да је и ова версија више из књига, и даје новијега доба, ма да о овом догађају причају и Турци. Само што је и то њихово причање увијено у такву неизвесност, да нам даје разлога мислити, да, је и њима из књига дошло, и даје то

——— -–

у) Мов. зегђ, 191 и др.

3) Миће ипдеп дев К. К. Кпрз-Агећјув. Хеце Којде П В. Улеп 1885, 115 —150—

4) Летопис Матице српске год 1943 и даље.

15) Старивар У, бр 2. саопштио Јл. Ј'уварац.