Godišnjica Nikole Čupića

КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА 329

= – =

логору. Нађе баба овога арнаутина, и кавази га доведоше пред пашу. Он не признаваше ни по што да је млеко појео, за то се обрну паша овој баби и рече: „Чујеш мори бабо, гледај добро и мисли добро. Ја ћу овога човека дати распорити и ако ВИДИМ да ти он није млеко појео, тебе ћу онда распорити.“ Баба остаде при пашиној одлуци. По наредби пашиној, распорише овога арнаутина и нађеше му у стомаку млека. Тада се паша окрену баби и плати јој млеко. И тако даље.

Тада неки и из оближњих села српских ступише у пашину војску.

Од Врања се Шкодра-паша крену ка Нишу и одатле: на Софију. У Софији се задржа неколико дана и, пошто је опљачка и много пара диже (јер се СоФијски паша држаше са царем) пође на Филибе“) па као даће одатле на Цариград. Међу тим чувши Султан Махмут да на њега иде Шворда-паша, писа руском цару Николају да му пошље помоћ противу ' овога одметника. Цар му посла 30.000 војника, под генералом Дибићем. Овај дочека Шкодра-пашу код Филипопоља и потуче га до ногу. — Шкодра се врати у Шкодру само са неколико војника.

То је било 1829. године, а три године доцније, 1832. године, удружише се Шкодра-паша УсеЈин-пата (врањски) и Авзи-паша (скопљански) те хтедоше опет да иду на Цариград. Онда изиде противу њих сам садрезам те разби Шкодра-пашу на Бабуни планини, и дође чак на Косово и умири све У побуњенике.

6) У врањ. околини као и у свем новоослобођеном крају и у ономе још под Турцима каже се Филидбе. и ( имену Лловдив и Пловдин в. Јагићев Атсму ХУТ, 4—5 ере. —