Godišnjica Nikole Čupića

ДВЕ ГОДИНЕ У СЛУЖВИ УЧИТЕЉСКОЈ 91

на срезове: златиборски и ариљски, Николић је, за награду, премештен у равни срез мачвански; али и ту да настане да се просецају и насипљу путови, које је, у то време, попечитељ И. Гарашанин, просецао у целој Србији, особито од граница идући ка престоници. И баш оно јутро, кад сам му се ја пријавио, Капетан Николић раздаваше кметовима деонице пута за просецање и насипање између Лешнице и Шапца.

Мене је Капетан Николић тада први пут видео, па ипак ме је примио срдачно, задржао на ручку, и изненадио ме својом љубављу за школу и просвету у опште. Том приликом, он је мене прилично упознао и са оним што ме је у Лешници чекало.

За борављења мога у Лешници, Капетан Николић није пропустио ниједну придику да мени какву било пажњу не укаже. Кад би год, службеним послом, долазио у Лешницу, свакад би или сам свратио у школу, или поручио за мене да ме види, и упита како ми је.

Једном је вас дуги дан радио неки службени посао у Лешници, а пред ноћ, кад ја бејах пустио ђаке, дође Е мени и рече:

— Хајдете да одемо на конак у Чокешину (манастир): да се слатко у оној самоћи наразговарамо! И одосмо! Ноћисмо у оџаклији, према ватри, па се, други дан, вратисмо—ја у школу, 4 он на свој посао...

На том путу причао ми је много о Рујну, и о својој служби онамо, а особито о хајдуцима, о њиховом животу, и о потерама за њима....

Биће да је име Рујно баш после одласка Никодићева из тога краја, ишчездо из службених писама, пошто се доондашњи срез Рујански разделио на срезове: златиборски им ариљски, а старо ње-