Godišnjica Nikole Čupića

~

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ ћавао их је неким златним обландама, које је добијао из Београда.

Јевтимије Васић трећи члан ваљевског суда, носио је дугачку антерију и кратко ћурче. У суду је свакад држао засукане до лаката рукаве, а перо за ухом. Пролазећи често из канцеларије у канцеларију, он је обично хукао како је притрпан пословима, пи како не може да среди оно што је на самога њега спало, а управо човек би, гледајући њега, пре рекао да он много више времена потроши на разговор, него ли на писање.

Јован Милинковић, секретар суда био је висока раста, сув, коштуњав, лица смугла и готово увек замишљен. Кад ходи, креће се као да је у крстима разглављен.

Милинковић се родио у Шапцу године 1828. Отац његов, Милинко Максимовић, доселио се је _ из села Амајлија близу Бељине (у Босни) у Шабац, где је радио ћурчиски занат, п трговао кожама.

У Шапцу је Милинковић свршио основну школу и полугимназију, па је онда отишао у Крагујевац, где је свршио Реторику пи Појезију.

Са слаба здравља свога, и са сиромаштине на кући, није могао продужити школовања, него се вратио у Шабац, где је био од септембра 1842 до априла 1843 бесплатни практикант у Шабачком Начелству.

Године 1843, маја 8, постављен је указом за практиканта у Окружном Шабачком Суду.

Онда су и практиканти постављани Кнежевим У казом.