Godišnjica Nikole Čupića

Прота Матеја Ненадовић

Док сам био ђак у Београду, виђао сам држав_ног саветника, Проту Матеју Ненадовића, највише у цркви, на служби. Њега је ласно било познати по његову оделу, које бејаше више поповско, него саветничко; по дугој лепој, седој, бради, и по златну крсту, који је увек носио о врату.

Кад сам дошао у Ваљево, застао сам онде Проту Ненадовића, који се, већ као пенсионар, био вратио из Београда у Ваљево да онде живи.

Прота је имао неку дугу парницу са својим синовцем око задружнога им имања. Поводом те парнице се често међу судским чиновницима говорило о Проти Матеји и о том његовом синовцу. Ја сам још био нов у Суду, и невешт у судским пословима, али су други говорили и о једном и о другом. Тако се за Проту говорило да се преко сваке мере тресе за сваки свој ма и најмањи интересић. „Једном је, веле, један судија приметио:

— Бога вам, господине Прото, што се толико мучите око тако мале ствари (не памтим око чега је био спор), а Прота му на то одговори:

— Е, мој синовче, да је моје све около што очима гледам, нити би мени било много, нити би било неправо кад би ми се додало!!...

9%