Godišnjica Nikole Čupića

1

; СВЕТИСЛАВ Н. ВУЛОВИЋ

Кад је 3. маја прошле године глас о смрти Светислава Н. Вуловића тужно дирнуо и све просветне и књижевне кругове у Београду, у Србији, у Српству; кад се почело набрајати шта је за живота имала а шта је смрћу Светислава Вуловића изгубила српска школа и српска књига: спомињала се у набрајању заслуга и радова покојникових и скромна, али за то не мало знатна у просветном и књижевном животу српском, Чупићева задужбина, пи њен ортан Годишњица; јер је Вуловић био један од првих чланова одбора ове задужбине, јер су први знатнији радови Вуловићеви, са којих је он привукао на се пажњу као озбиљан естетични критичар и књижевни историк, — угледали света у Годишњици Николе Чупића.

( тога, као п по ранијој одлуци Одбора Чупићеве Задужбине, да Годишњица доноси некрологе умрлим члановима Одбора, а по нарочитој одборској одлуци, писац ових врста и на овом месту чини помен животу и раду Вуловићеву.“_

' Шре тога учинио је то писац ових врста у својем листу Подмлатку (броју од #20. маја 1898.), са другог гледишта иу другим приликама.