Godišnjica Nikole Čupića

32 ЗАДРУЖНА КУЋА НА СЕЛУ

Шездесетих и седамдесетих а и доцнијих година пз Србије су се извозиле на страну многе дуге | за бурад разне величине.

Како се у Посавини Ваљевској и Шабачкој. и у Колубари Ваљевској и Београдској највише налазило горе за ту грађу, то су се највише онамо и упућивали они који су те робе тражили.

Трговци, који су том трговином руковали, имали су читаве дружине вештих мајстора, које су обично доводили озго из Крањске. Ти Крањци су грмове обарали, дебла пм шуљили, и цепали; дуге тесали и, за шревоз, у чардаке слагали.

Сељаци су наши, после, те дуге на својим колима превозили са сече на савске скеле, где су товарене у лађе, и слане у туђи свет.

Тада су многи Посавци и Колубарци дочекали да им се за један грм, на месту, плаћа по 4, би8 дуката, а пре тога, ако је ко за један грм добио дукат, тај се је хвалио, како је лепо ћарио!

Једина мана таком за дуге грму могла је бити, ако му је дебло од природе било увијено, те се није дало право цепати; а така дебла познавали су и наши сељаци, а некмоли Крањци, по занату Мај стори за сваку дрвену грађу. А

Они новци што су за те исечене грмове остајали у Србији, нису. никога у нас обогатили. Се-. љаци су живеди као и пре; тек неки и неки лакомисленији,, могао ср видети на вашару, или у механи, да се проводи и чашћава више него дотле; али по гајевима, који су дотле били цели као 60сиљак, опажало се много више пропланака, више сувих зарубљених пањева, а све мање оних дивних растова од хиљаде и више година !

. Х „