Godišnjica Nikole Čupića

46 ЗАДРУЖНА КУЋА НА СЕЛУ

а негде им се одреди и по неколико дрвета воћака, што ће брати, и продавати за намирење својих потреба. а: | у

Ако се деси, да које чељаде узме из куће што и прода, без знања старешинина, такво чељаде бива оштро карано.

А не зна се за случај, да задруга своје женско чељаде искључи, и одагна од себе, мањ да оно само, без задружина знања, одбегне. Таква одбеглица никад се не врађа у задружну кућу, него се венчава и живи с оним за кога је побегла. Друга је ствар, ако девојка буде, преко своје воље, отета. Тада се враћа, или се ствар свршава мирењем.

Кад девојка поодрасте, и већ почне девојчити се, онда њена мајка која, у то доба, већ улази у старије доба, кад у селу престаје жеља за кићењем, узме давати кћери својој понешто од свога личнога накита: које минђуше, игле укоснице, ђердане око врата, а нека даје и огрлицу с белим новцима. На такав начин, девојка почне тећи свој накит који, у више случајева, односи у дом, у који се испроси и одведе, осим ако има млађих сестара; У овом пак случају мајка свој накит даје најстаријој кћери да се проведе док девује, а при одласку из куће одвоји јој један део тога накита, и даје у својину, остављајући по део и за млађе кћери своје, како ће свакој бити право.

ским имањем! О. овом предмету Архијерејски Сабор године 1864 СУ 9, донео је оваку одлуку: „Изјављује се, да лица моналикога реда не могу имати своје сопствене непокретности!“ Ово је био одговор на писмо Министра Просвете од 15 априла 1864 ПЖ 293. Да ли није врело овим калуђерским особним имовинипама у обичајима сеоске задружне куће 2!