Godišnjica Nikole Čupića

он и непотпун и нетачан. У свему и није могао бити тачан, јер се 4. С. Јовановић бавио у манастиру само два-три часа.

Ефрем» Каранов, у „Сборнику за народни умотворенил наука и книжнина“ књ. ЈУ. (Материали по Етнографилта на нфкои м%стости вљ сЂбверна, Македонил...“), И по одбитку шовинисма, који се на перу и овога 67гарскога књижевника види, белешке су његове нетачне.

Ст. Новаковић у своме делу: „Први основи словенске књижевности међу Балканским Словенима“ у Београду. 1893. год. у чланку У стр. 154—181, третирао је доста и о Прохору Пчињском.

Ст. Новаковић је и у ХХЈЛХ „Споменику Српске

Краљевске Академије“ под насловом: „Пшињски поме-

ник“ стр. 1—20, третирао о св. Прохору и о манастиру.

о о о о но о ои МЕ => азаанесниниз,

У редовима који следују скренуће се, по могућству, пажња, на главне ствари, које су у горепоменутим делима или нетачно или непотпуно представљене, и стараће се, да се све досадање празнине попуне и све нетачности исправе. |

П Свети Прохор и његова житија

У животу Балканских Словена, десети се век истиче као важна обртна тачка времена и прилика, у којима се вера хришћанска поче и у Балканских Словена, јаче утврђивати. У једнога дела њиховога, у Бугара, који већ живљаху државним животом, беше и дотле људи, који ењигом (преводећи их са туђих језика) утврђиваху хришћансву веру, али у Х веку се почеше истицати људи из народа у оба племена, словенска, који се дадоше, да, примером, да својим животом и делима установите хришћанство у своме народу. То беху познати први испосници нашега нарола. први аскети народни. који „постама ~