Godišnjica Nikole Čupića
СЕЧА КНЕЗОВА 61
5), Симе Милутиновића „Лирске Песме,“ у издању Сб. К. Задруге кв. 52.
6), Казивање Гаје Пантелића Воденичаревића, у П књ. Гласника Друштва Српске Словесности.
7), Јанићија Ђурића „Повесница“ у ЈУ књ. Гласника Друштва Српске Словесности.
8), Џетра Јокића „Причања“ у Споменику С. К. Академије ХГУ.
9), Л. Арсенијевића Баталаке „Историја Српског Устанка,“ Београд 1897, завршетак првога дела.
10), Неколике белешке о почетку устанка у часопису „Оезфт. пшћилаеће Лензећги“ Јаћго. 1821. [ Не превод у Летолису Матице Српске 1826. 1 4.
11), Кнежевина Србија М. Ђ. Милићевића, нарочито подаци на стр. 498. и саопштење писма проте Мих. Пајића на стр. 8375 —876.
12), Неколико биографских објашњења у Помевику 1888.
Као што ће се даље из саме употребе видети, вредност је ових извора доста различита.
Вишњићево казивање, управо набрајање исечених или сечи намењих лица, има цене и по времену из кога је и по детаљности списка. Оно кад што иде у неке појединости дубље од свих других извора, те се с разлогом може претпоставити оним подацима који се налазе у Вукову раду.
Ненадовићеви су Мемоари вазда похвално цењени. За овај, пак, посао они пружају грађу и обилату и недовољну. Да овај контраст буде логичан, додајемо како нам Мемоари једнострано дају грађу, говорећи, по природи свога постанка, искључиво о сечи главних ваљевских кнезова. Ипак писцу њихову на част служи што се о првим догађајима говори врло детаљно. Види се да је писање тих успомена било засновано на широкој основи. Што