Godišnjica Nikole Čupića
СЕЧА КНЕЗОВА 67
обезглављена народа створити сиротињу рају које се не треба бојати.
Али — гласник душе народне онога доба, поета и гуслар Вишњић, као да нам казује и трећу, за турске већнике можда најважнију, побуду. Он нам прича како је промени било дошло време: и ради су Божји угодници — јер је крвца из земље проврела — небом свеци сташе
војевати — и прилике различне метати — од Трипуна до светога Ђурђа — сваку ноћцу мјесец се хваташе од Ђурђева до Дмитрова дана — све барјаци крвави
идоше — виш' Србије по небу ведроме — гром загрми на светога Саву — сину муња на часне вериге — ухвати "се сунце у прољеће — један данак три пута се хвата — а три пута игра на истоку... Народни нам песник у одабраним стиховима казује како све то утиче на Фанатизам дахћски, који под утиском фФаталног тумачења одлучује — крваву сечу.
У допуну тога пситолошкога тумачења, изврснога гледајући на време, природу догађаја и морално стање главних чинилаца, Дахија — имамо да наведемо из наших бележака податак, који је такођер потребна карактеристика данога тренутка. Да крвопролиће — вели се ту — буде право зверско, излажаше из мало познатога склоништа — „ложе свое“ — некакав Фанатични дервиш који је ноћу крстарио по улицама турских становника и на глас, у пола певајући, опомињао правоверне да се чувају од ђаура! |
да душевно стање ондашњега турског Београда не треба нам више.
У таквој је средини санула мисао о крвавој сечи И она је убрзо делом постала.