Godišnjica Nikole Čupića

из ПРЕСПЕ 258

протну оне од кошуље; лутку опашу свиленим пасом; гдаву јој оките цвећем и накитом: око врата ђердан, на груди сребрн крст, а на уши минђуше

Девојке се отимају која ће прва уграбити да метну свој накит „јер ће се скоро удати;“

да све ово време и посла око Иванчине опреме, певају се разне песме. Али као пригодна песма која се искључиво у овој прилици пева, то је ова:

Ивано, Иваг', девојко, Појди си горе на диван, Да видим чудо големо: Шири се долу поле-то, Поле-то и ливађе-то;

Во ливађе-то кладенче; Крај кладенче-то јасиче; Под јасиче-то дућанче; Во дућанче-то терзивче, Терзивче, момче шегрче: Донеси конци ибришим, Да ти го шијам Фустан-0т.

По другим местима у битољском вилајету не граде се ове лутке. Тамо по три-четири девојке напуне ђугум водом и свака метне на њ свој венац од ивањског цвећа, па тако удружене оду на њиву или ливаду и умију се. То је све. Али и ту видимо ђугум и венце, остатке од некадање праве Иванке, која је на сваки начин била иста као и ова коју смо описали.

Пошто лепо Иванку опреме, варошанке у Ресну чекају док се смркне, па да прођу чаршијом, јер је „срамота“ да дању туда пролазе. По селима, пак, девојке не чекају ноћ. Тамо је живот сасвим другојачији,

Иванку метну каквом дечку на главу, па зађу по улицама и махалама уз песму и весеље. А много је боље,