Godišnjica Nikole Čupića

264 ГОДИШЊИЦА

А да би им „ветрови“ воду „халалили,“ остави свако по штогод: ко пет, ко десет пара. Али је најбоље кад се остави сребрн новац. ;

Деси се по који чича у кога село има вере, па му свако, ко жели да добије воде, плати, те им овај донесе по стакленце, два колико ко хоће. Тако не морају сви да прелазе толики пут.

Место пак, где ће се болесник умити, мора бити чисто: башта, ливада или засејана њива. Тамо се он свуче го, па умије — управо намаже, јер је воде врло мало да би се могао умити — лице и цело тело водом из стаклета и попије три гутљаја.

Док се умива, мора три пута да изговори оне речи које се приликом бајања изговарају.

О Спасову дне извори се „затварају“ и то траје целе године до идућег В. Четвртка.

Ко хоће и онда, кад није време, да захвати воде, мора да обаје, те да се баби врачари јаве „самовиле“, које су дотичном болетицу послале и кажу јесу ли се шалиле с болесником или не и сме ли да се умије из њихова извора. А она, разуме се, познаје све врсте вила, па и њихове изворе, те каже болеснику шта је и како је.

ж

Сличних примера има и у народним умотворинама, на пр. у песми „Сестринска љубав“.

Да ли поменути извори имају каквих год минералних примеса и какве су оне, то не умемо рећи. Наше је у осталом да изнесемо предање о њима и њиховим чуварима, што смо и учинили.