Godišnjica Nikole Čupića

из ТУРСКЕ ФОКЛОРЕ 269

носим овде, не бих ли још кога постакао на те ствари да их разбере у Турака, а и у нас, јер су оне иу нас врло честе и врло различите.')

Оџама иду ради помоћи не само Турци већ и Хришћани. У Нишу у Београд-махали био је оџа коме је свет чак из Алексинца и још из даље одлазио тражећи лека невољи.

О турским амајлијама ја имам у белешкама ово: Онај ко тражи помоћи отидне оџи и каже чега ради је дошао. Кад оџа сазна шта се од њега тражи узима ову таблицу слова, коју може знати и на памет:>)

кличе -=-- |“ рех== = џим = 8: де == 4; хе == ВАН О зе ние ока с == 9 пи: (је) == 10: ћеф = 20: љам = 30; мим == 40; нун = 50; син = 60; аин = 70; Фе = 80: сат = 90; каФ == 100; р = 200; шин = 300: те == 400; се = 500; х = 600; зел = 700; дат = 800; з = 900; гаин = 1000.

да тим пита болесника како му је име и како му се зове мати. Болесник каже име своје и материно. Ако случајно не би знао материна имена, онда ако је 6олесник Мухамеданац оџа употребљава име Евино, а ако је Хришћанин Маријино (Мејрем) у место имена матере

') Има већ више времена како разбирам о амајлијама у нашега народа. Због тога сам се обратио познаницима у разним крајевима Српства да ми забедеже података о њима. Неки су били добри те су ми оно што су о њима забележили већ послали. Али како је то и сувише мало да би се могло обрађикати, то ћу те податке наштампати у „Караџићу“ да би послужили као пострек другим, те да и они (бележе и мени шаљу. Саопштавајући овде белешку о турским амајлијама, ја и овде молим свакога ко што зна о амајлијама да забележи, како би се и то сачувало од пропасти.

2) Бојећи се да можда у штампарији неће бити могућности да се сложе турска писмена, ја овде исписујем све српски, напомињући да оџе увек употребљавају при амајлијама само турска писмена.