Godišnjica Nikole Čupića

292 ГОДИШЊИЦА

лауз-ханума даје девојци момков дар (нишан), а девојка даје њој дар за момка и његову фамилију. Момак добије бошчалук а исто тако и његов отац и мати, а по некад и цела његова Фамилија: но ако не би било бошчалука за све, онда неко добије чарапе, неко пешкир итд. — Ту се још уговори дан венчања (нићаг) и свадбе (диђун) па се послуже кафом и шербетом па се разиђу. Од сад се момак зове нишанли, а девојка нишанли ка. До нишана девојка излази с мајком у комшилук или у шетњу, завијена у фереџу, али кад се испроси не сме никуд више излазити.

Нићах (венчање).

Уговореног дана за нићах долази девојчиној кући младожења ес неколико људи и с оџом. Девојка је у харемлуку у засебној соби. Испред харемлука стоји младожења, оџа и гости. Кроз врата од харемлука пита оџа девојку: Алах емриле ве пејгамбер каџлиле Османа вар4'нмиг (Божјом заповешћу и свечевим заветом хоћеш ли поћи за Османа7. На то девојка одговара: Вард'м ! (Пристајем !). Тако оџа пита три пут девојку, па онда пита момка: Кабул итн'миг (Пристајеш ли), на што он одговара: Кабул ејледм! (Пристајем!). За овим оџа очита молитву, а при свршетку молитве сви присутни дигну руке према прсима е раширеним прстима и рекну: амин! — Пошто се и молитва сврши оџа напише нићал-ћаг ди пили из'ннаме (венчаницу) у којој бележи момково и девојчино име и презиме из ког су места, колико имају година и колики је нићаг што га момак даје девојци. Нићах је новац што га момак даје девојци на случај да се кло муж и жена разведу. Нићах може бити најмање 101 грош, па на више 201, 301, 1001, 10001 итд. После свега стави оџа датум и свој потпис. Нићах-ћаг ди потписују и два сведока (већила) с момкове