Godišnjica Nikole Čupića

160 ПАБИРЧЕЊЕ ПО КЊИЗИ ПРОФ. Д-Р БИХНЕРА

кад им матица нестане, тако исто кад матица нестане, не ће пчеле ни трутове тући, него ће их хранити и даље, док не добију матице. Ако пак матице не добију, оне ће трутове оставити и преко зиме, јер се надају — ако смијем тако казати — да ће трутови, кад добију матицу, оплодити матицу. Из овога се види, да су трутови важан фактор као и матица и једно без другога не може бити, не може опстати. У кошници све што бива, бива по законима природним и нема смисла за једнога природњака да антропоморфизира т. ј. да човјечја својства пренаша на животиње. Из овога се такође види, да Бихнер не зна бијологије пчеле, јер иначе не би тако писао о поступању пчела према трутовима. Бихнер говори неистину кад каже, да пчеле хране матицу млијечем |Ешбегва ), а трутове оставе ти етег сеулзвеп Уегасћипе. Ово није истина, јер као што пчеле хране матицу млијечем, тако исто хране млијечем и трутове, јер без млијеча не би могли живјети трутови, као што је већ напријед казано. О самом меду не би могли живјети и кад им пчеле престану

давати млијеча, они онда угину као што бива послије ·

ројидбе у јесен и као што смо већ напријед ту ствар разјаснили. Бихнеру је, као што видимо, непознат развитак и живот пчелињи ибудући му је то непознато,

за то му се и чини, да је све код пчеле на памети

њеној основано, што пак не може бити, него је јасно да је води инстинкат да то и то ради, као што смо видјели већ напријед. Бихнер говори у својој књизи на стр.293. ово: „Да пчеле своје мртве сахрањују, види се из овога

како њеки кореспонденат у новинама у„0. Н.“ описује.

овако: Кад сам се шетао са својим пријатељем у врту код Фалкирка, опазимо обојица како из једне кошнице излазе пчеле, које својега мртвога друга ношаху и од прилике десет метара даље с њим одлетјеше. Ми за њима пођосмо и видјесмо како су згодну рупицу нашле на шљунковитом путу, у коју су мртво тијело с главом напријед положиле и напошљетку два мала камичка докотрљале и њима рупицу запушиле. Тада чекаху један минут и одлетјеше. Кореспонденат још додаје,

даље а ска

а ће јата“ =