Godišnjica Nikole Čupića

ГОРЊИ ИБАР СРЕДЊЕГА ВЕКА

или

САДАШЊА СРЕДЊО-ИБАРСКА ДОЛИНА С ПОДГОРИНОМ ЈУЖНОГА КОПАОНИКА

историско-географска разматрања

од двР. Н. ПОПОВИЋА

——- +

Онај простор земљишта, што све стере од наше границе на Јарињу, па идући на југ долином Ибра до ушћа Ситнице и околина звечанских, обухватајући обе стране Иброве до планинских била која му луче многе веће и мање притоке — спада још и данас у ред најнепознатијих крајева српских.

Средином ХП столећа, овај крај беше поприште и главно војиште, на коме се решаваше значајно питање о историјској будућности до тада још млада и политички неразвијена племена српског. Звечан, по нашим старим споменицима најјужнија утврђена тачка. „Горњег Ибра“, и њему надомаку „Пантино“, беше тада позорница крвава ограшја, из којега 1169. године излази Стеван Немања као победилац. У то доба, аи после тога, ибарска долина истиче се јако и постаје непосредним средиштем српско-војничких операција, одакле је победилац на Пантину почео концентрички ширити међе до тада још малене и незнатне српске државице. Али неумитна судбина историјског развоја, после Немањића, досудила је овом крају — колевци њиховој, да постане још за жива деспота Ђурђа Бранковића пленом османске најезде, те да у њему, кроз