Godišnjica Nikole Čupića

168 ГОРЊИ ИБАР СРЕДЊЕГА ВЕКА

наших дана сачувани — покушаћемо да овде расветлимо и изнесемо неколико историјских мена, кроз које је пролазио овај данас тако запуштени а некада врло живи и насељени крај.

[.

Сама природа земљишта конфигурацијом својом утицала је да судбина средњо-ибарске долине буде, још од досељења Срба на Балканско Полуострво, неравдвојна са судбином Рашке. „Тај предео — вели Новаковић — средњега Ибра, Ситнице и Лима с околним крајевима ради средишта у Раси (сада Новом Пазару) прозвао се за рана рашком земљом, Рашком, која је последња обухватала у се управо границе долине и падина реке Рашке“. У 1Х веку, за 'владе Властимира и његових наследника, ибарска долина не само што беше саставни део Рашке или Србије, него беше и главно поприште, где наши предци укрштаваху оружје с Бугарима и брањаху своју дотадашњу независност и слободу. Борба, која ве тада започела између Срба и Бугара, и која је трајала око три године, па се најпосле свршила погибијом Бугара, вођена је, без сумње, у оном планинском пределу који чини десну водопађу средњега Ибра. Успомена у народу на ову борбу и бугарску погибију, рекао бих, очувала се до наших дана и везана је у два топографска имена

„Бугарска Река“ (десни крак реке Седравеј и „Бугарина“ (место више Солила код Црешњице!. Има и село Бугариће у Ибру, али је оно по традицијама новога порекла. Њега су засновали радници из Маћедоније за владе Турака. Занимљива су још имена: „Бојетинска Река“ и „Бојетпнац“ и „Бојиште“, која подсећају да је ту некада могло бити боја. -

Шта се има разумевати под пределом Ибра исцрпно је о томе расправљао и расправио Ст. Новаковић, у својој студији: „Земљиште радње Немањине“, у Годишњици | 1

' Годишњица | стр. 167—8. Е 2 Историја Српског Народа издање Српске Књижевне Задруге од Љ. Ковачевића н Љ. Јовановића стр. 38—39.

, где на страни 175. вели: де под

. ДОК саићим +. го ок