Godišnjica Nikole Čupića

[72 ГОРЊИ ИБАР СРЕДЊЕГА ВЕКА

рит'ске планине, шт врфха планине по ођлоу до поути.

Шт поути оу барањ, и барањ заселшв сф вођми меламм..

„Шбрамов'ска Глава“ која се помиње као међа Граничану, држим, да се је очувала у имену једнога извора који се данас зове „Обрановац“. „Чрнинов Поток сада Црниловица или Црниловац — поток који се слива од Граничана ка Кијевчићу и данас је донекле међа између та два села. „Доброуницом“ звала се река која долази од Копорића и протиче кроз Кијевчиће, примајући с леве стране, поток црниловачки, који се улива у реку ниже црквине у Кијевчићу; испод кућа Шининовићских. Река је изгубила своје име, те се данас зове по имену сбла кроз која пролази; али, рекао бих, да њено име није сасвим пропало, него је пренето

доцније и везано за име места с нешто измењеним '

обликом. „Добрњице“ зове се једна ливада с потоком недалеко од реке и Црниловице. Од Добрунице настаје међа између Граничана и Копорића, а ишла је с леве стране реке упоредо с међама од Милотина Потока до Коца. „Рт“ постојао је до 1878. год. према Ступу, недалеко од Коца, а „Висилазу“ биће последњега трага у „Јавинама“ док „банке“ нема никако у томе правцу. За „Бању“ може се нагађати од прилике где је била. У селу Заврати, које у оно доба није било село него је земљиште припадало Копорићу и Граничану, има једно место звано „Сланиште“, на које управо и хрисовуља и природа самога земљишта упућује на то, да

је ту некада могла бити „Бања“, јер и данас има туда

кижа и пиштољина, које су, без сумње, доцније засуте.“ Од „Бање“ међа је прелазила преко Лисичих Равни ув Рт у врх копоричке планине. Лисича Раван зове се један повиши плато јужно од 'Ћићавице с језерому средини, према данашњој Заврати, а ту је била међа до 1865. год. између Копорића и Заврата. Од врха ко-

' На аустријској ђенералштабној карти па и нашој стоји забележено „Лепосавица“, али то је узето произвољно и ничим неоправдано. Узето је по воследњем селу кроз које протиче, јер се одмах испод Лепосавића улива у Ибар.

= Тодор Јоцић, из Заврате, који је претурио преко 80 година старости и Милентија — Мица — Мијаиловић, око својих 45—50 година, причају да су као младићи чували козе, и да су им козе свагда трчале на оно „Сланиште“ и ту дивале камење по једној баруштини. Околина је тога места врло романтична и обрасла старом дреновином, а у близини има развалина од старе пркве, и ако није било села као што напред поменусмо.

ње (ита Ме тоављ До биво ша У" и<~. _ г

4 3