Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 7

слива Црешњици, међа је ишла северном страном Бољедарице — путем кроз осоје на Гоч, Радежеву Бару, Иванову Воду до Кућишта, даље прелазила је испол Солила на вододелницу и њоме изнад Облика преко Рипе до Коца. Копорићани су пре 35—40 година куповином заузели већи део Врела и Рајчеве Горе, прешавши у водопађу Топлице, а до тога доба није било њихово. На против с југо-западне и јужне стране, према Кијевчићу и Граничану међе су сасвим измењене тако, да се данас за њих у народу не зна где су некада биле, а у границама њиховим образоваше се два нова села — Кијевчиће на земљишту старога засеља „Дољана“ и Заврата; а треће село као да беше у процесу развитка — Ступ, заселак од Кијевчића с две куће 1876. године. На овоме простору земљишта, који нам окружава светостеванска хрисовуља, био је и стари трг копорићски, о којем ће бити говора на другом месту. С те стране тромеђа је Копорићу, и ако на истој линији коју нам хрисовуља показује, помакнута много "више на исток, и налази се више Коца, а испод Рипе на „Вавлазима“ западно од Кнежевца. Процес овога, преображаја, у коме се је у место старога насеља „Дољана“ развило ново село Кијевчиће, извршен је врло рано, и сва је прилика да је то било у доба цара Уроша или у доба кнеза Лазара, или одмах по освојењу турском 1455. године. Несумњиво је старије име засеља »Дољана“ замењено знатним властеоским именом КБ "ва цБ који се помиње као властелин у још нештампаној хрисовуљи цара Уроша од 15. јула 1363. године. Да овако мислим, налазим врло јака основа у томе: што у народу нема никакве традиције о каквој заједници Копорића и Кијевчића, нити о њихову разграничавању, док о Заврати и њеном постанку има предање које каже да је заснована на земљишту копорићском и граничанском, а то нам, као што емо напред видели, потврђује и светостеванска хрисовуља. Предање о постанку Заврате није старије од !00—150 година.

1: Квиввљчђ налазимо и међу именима људи што их цар Душан у Словињу даде пиргу хилендарском. Даничића Рјечник стр. 521.