Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 177

пренели буси-камен,/ и на тај начин окончали спор; али су Копорићани и тада изгубили нешто од своје земље“.

И ово предање утврђује непроменљивост и старину међа Копорићу на југо-истоку и слаже се таман с обележеним међама у хрисовуљи. „Цигански Гроб“, по хрисовуљи, био је изван копорићских међа, јер пут је водио а и.данас води — ближе врху него ли подножју — са западне стране овога виса; и ово ме још јаче утврђује у мишљењу о напред одређеном и обележеном месту старога засеља Барана. И Граничане је, као год и Копориће, са северне п северо-западне стране изгубило нешто од онога земљишта. што се помиње у ме-

ђама по светостефанској хрисовуљи. Оно је данас по

простору с те стране знатно стешњено. Један део: његова земљишта припада Заврати, а други мањи Кијевчићу. Када је овај процес премеђавања извршен не

"зна се, нити има о томе каква трага у народном пам-

ћењу. С источне и јужне стране међе су Граничану

"до данас остале исте, а поменуте су у хрисовуљи као

међе Добраве пи Сочанице, чије су међе такође на више места данас друкчије. Е

| А се меге дрбрђхавћ. шт Ибра оу прибоп. оу дђлб оу вардишта. шт вардиштђ оу рав' ништа. ' шт равништђ оу вели! рт. шт рта оу градБчцб. Из овога се види да су међе села Добраве поменуте само с две стране. Западно као природна граница међио је Ибар, а са севера и истока међе су ишле од Ибра оном косом која се степенасто и доста замршено спушта од Лисца (више Граничана) до самога Ибра. Коса је висока, н пространа, а испуњује онај простор земљишта између Добравске н Копорићске или Лепосавске Реке. Занимљиво је да су се и овде имена међа до данас очувала и налазе се у једној правој линији ло Равништа: Рав-

' Буси-камен (парче земље — бусена — и парче камена) носила су њих тројица од најстаријих Срба и то: старац Јевта из Јелакца (по коме се данас зове Јевтићска Махала у Јелакцу), други Ђорђе Јоцић из Заврате и трећи Недељко из Модрог Мела, а за њима ишао је кадија, бележио и побадао међе, па куда су они прошли, туда је остала међа између Копорића и Заврате. коју сам и ја запамтио. Ово премеђавање слаже се потпуно с одређивањем међа у нашој средњовековној држави и почетком прошлога века, о чему опширније види Новаковаћа у Гласу ХХГУ стр. 73—83.

ГОДИШЊИЦА а