Godišnjica Nikole Čupića

24 ДВА ДАНА У СКОПЉУ

рима. Што би се тиме од православне цркве искључило и силом одбило стотинама српских кућа у Окопљу и око Скопља, нису ништа марилв оне неколике десетине грчких и цинцарских кућа у Окопљу које су овај спор водиле. Српској дипломатији је ипак пошло за руком да то сувише тесногрудо гледиште не нађе одобрења у Цариграду. Постављење митрополита Методија, 1891, за митрополита наместо Пајсија и постављење Србина, архимандрита Дионисија (потоњег призренског митрополпта) као помагача митрополитова ублажило је мало оштрину сукоба. Али кад се спор око исте цркве у 1896 у почетку зиме смрћу митрополита Методија обновио, и кад је дошло до сукоба с Грцима око цркве, настала је још тежа фаза тога спора. У тегобама око Фпрмилијанова избора уступано је пи што се није морало и што није требало уступити. Непрестане наше политичке борбе доводе и на министарске столице у Београду и на посланичке у Цариграду људе неспремне. При избору се њиховом редовно најмање гледа на спрему за посао а највише на друге, управо споредне обзире. И данас треба и плаћати и давати, и плаћању и давању никада нема краја, нити се зна на којој би се тачки Грци уставили, ако се још што има да иште. Како ми те послове водимо, Срби скопљански не могу да појме како то да се откупљује од туђинских позних досељеника оно што су стекли њихови стари. Доћи ће, ваљда, време, па ће и Срби скопљански научити како се не мора свагда знати што се потписује.

Кад помепух Јована Бурка, којему смо на гробу припалили свећу српскога признања, хоћу овде да се свечано поклоним његовој светитељској сталности. Кад је бугарска национална пропаганда истакла независност и повластице екзархатске, да би начипила тврду платФорму за бугарски национализам, и кад је свој барјак развила п у Скопљу, маса је света за њом пошла, поведавши св за народном школом и за словенским језиком у цркви. Поп Јован Бурко то није учинио. Он је остао веран својој првој свештеничкој заклетви, остао

1) Види 0 том ближе податке у књижици „Питање о обновљењу Српске Пећске Патријаршије и Охридске Архијепископије пред српском Народном Скупштином и на митингу Македонаца и Старо-Орбијанаца. Београд 1896“.