Godišnjica Nikole Čupića

КРАЉЕВИЋ МАРКО 77

А царица мајка овако вели Марку:

„Хвала теби, Марко Краљевићу ! Е да Бог да, моје десно крило, Те нада те не било јунака,

На све стране у седам земаља, Кад си цара послушао свога

И мојега сачувао сина,

Да он својој не погине мајци“...

На растанку је Марко овако говорио младоме цару:

» Послушај ме, дијете Јуроша! Ако теби до невоље дође, Отпиши ми књигу шаровиту, Слуга сам ти до вијека свота“...

2. Из савеснога појимања својих дужности произлази Маркова велика оданост према цару. Ову смо црту Маркова карактера већ познали и у песмама пређашње тачке; а овде ћемо нарочито забележити још и ове песме:

Вук. П, 61.; Филиа. 2. и 32.; Јордан. 27.; Качан. 116.

По Филиповићевој песми бр. 2. Марко је јошу детињству волео свога кума цара Степана, који га је држао љ»на десници“, давао му пити у„малвасију“ и јести „са царева стола.“ А кад вила хоће Марка да награди за добро које је учинио њеном детету, он јој овако вели:

Нећу блага, него бритку сабљу, Нећу љубу, него коња Шарца, Дз ја идем за цара на војску

И да будем јунак на мегдану“...

У Филип. песми бр. 32.: Марко се „синоћ“ оженио, а јутрос му дође књига од цара Степана да идеу цареву војску. Тежак је избор, коме ће се замерити:

"да ли младој љуби тек доведеној, или своме царуг Но

5 ђе

У +

Марку је преча дужност од свега — иде у цареву војску. Исти мотив имамо и у Вуковој песми 61.: Марку

"долазе три књиге: једна од цара да иде у војску, друга

од кума Будимскога краља да дође у сватове на „кумство вјенчано“, а трећа од Сибињанин-Јанка уда му

_ крсти два нејака сина“ И овде је избор врло тежак: