Godišnjica Nikole Čupića

КРАЉЕВИЋ МАРКО 79

"имамо и историјску потврду. Животописац деспота СОте-

вана, Константин ФилозоФ, сачувао нам је речи Маркове,

"изговорене Костадину Дејановићу, кад су морали уз

Турке војевати против влашког војводе Мирчета : „Велим и молим Господа да хришћанима буде на помоћи, па ма ја први био међу мртвима у овом боју.“) А да је Марко градио цркве и манастире, каз зују гдекоји записи

на њима Заједно с оцем саградио је цркву Св. Аран-

ђела у Прилепу, у којој се налази и његова слика у краљевском олелу и с круном на глави. А довршио је и цреву Св. Димитрија код села Сухе Реке, недалеко од Скопља.

О тим Марковим врлинама имамо већи број народних песама у разним збиркама, а нарочито међу маћедонским песмама. Помињем нарочито ове:

Вук. П,.30; Богиш. 5.; Јастреб. стр. 201. и 277.

Бр. Милад. 54. и 143.; Јордан. 3., 27. и 28. Качанов. О ба. 166 #32 и 133.

Позната Вукова песма „Марко и кћи краља Арапскога“ прича о Марковом грађењу многих задужбина ради покајања великога греха, јер је убио Арапку девојку, која га је избавила из тамнице, и којој је обећао да ће је узети за љубовцу. Марко се правдао мајци, како му се умучно учинило“ кад га је Арапка загрлила, па видео њу „црну а бијеле зубе“, те потегао сабљу И ударио је Уно свилену пасу“:

»Ту сам, мати, Богу згријешто... Те ја, радим млоте задужбине.“

Богишићева је песма варијанат тога мотива у дугачком стиху |„бугарштица“). Такав је варијанат и прва од

"наведених песама код Бр Миладинова, као и друга и трећа код Јорданова.

Но у песмама из Старе Србије и Маћедоније имамо и друкчијих мотива о Марковом грађењу цркава и манастира. Таква је друга песма Бр. Милад. „Седум ју-

наци и Арапин“:

Шедба шете Марко Прилепчанец, Шедба шете низ Косово поле,

+ Гласник, књ. ХОП, стр. 269.