Godišnjica Nikole Čupića

"776"

У сУ,ТУД РРУ ,

МАРКО КРАЉЕВИЋ 91

често врло груб и суров. Као пример тога навешћу из Бр. Миладинова песму бр. 147. |„Марко си грабит невеста“), у којој Марко шаље мајку да му проси девојку; а кад се она правда старошћу да не може ићи, Марко се на њу овако обрецне:

„Али гледаш ж'лта буздогана, Ти искршвам твоји стари коски!“...

Или у песми из Јорданова, бр. 4. („Марко си придобива оружие, коњ и жена“), кад зове мајку да му каже за бабово благо:

Шчо је викнал мајка си при себе, Та ја ватил за леса плетинки!). И ја стегнал, таја да му кажит...

Оваква се суровост према мајци не налази ни у српским ни у хрватским песмама о Марку. А она је, рекао бих, и неприродна; јер су јунаци, свесни своје велике снаге и надмоћности, обично људи нежни и љубазни. Но у маћедонским песмама находимо и друге мане Маркове, које код нашег Краљевића Марка не постоје. Ту је он често сујетан и завидљив; велики је хвалиша и прецењује своје јунаштво; више је хитар и лукав него јуначан; ретко води борбу с Турцима, а понајчешће с Арапима, Арнаутима, Латинима и — солунским Еврејима (1; по каткад је страшивица и превртљив, а доста је пута на мегдану подлегао другим јунацима, па и јупак-женама. Овако накарадна слика о тако славном јунаку може се објасниги само великом простотом и роп-

'ском потчињеношћу маћедонских становника, у којој

су огуглали поред неискрених, неправедних и обесних власника и разних насилника. Но међу песмама из Ст. Србије и Маћедоније има повећи број и таквих песама, у којима су Маркове врлине дивно насликане, о чему ћемо се доцније уверити. Интересно би било учинити подробније поређење између наших и маћедонских песама, повлачећи нарочито паралелу у начину обрађивања истих мотива.

8. Марко је вазда био родољубив; волео је и поштовао свој дом, своју родбину, своју браћу и сестре.

') плетенице на глави.