Godišnjica Nikole Čupića

КРАЉЕВИЋ МАРКО [09

Код већине ових песама мотив је овако обрађен:

"Марко полази у цркву на причешће без оружја, али

му мудра љуба крадом меће сабљу у теркије;, у путу

__срета зулумћаре (обично Арапеј који гоне робље по-

везано у синџире; он покушава да откупи робље, а кад Турци то не дадну, љутито се маша и нехотице иза седла, те налази сабљу (или му то сам Шарац казује), па иссче зулумћаре и ослободи робље. У Вуковој збирци таква је песма „Кајање и исповест Маркова,“ о којој је већ било речи у тач. 4. Њој је слична и песма из збирке Бр. Јовановића „Марко Краљевић на причешћу.“

У песмама из Ст. Србије и ВАН обрађен је тај мотив скоро на псти начин, у дужем или краћем. обиму. Нарочито ћу поменути лепу Јастребовљеву песму из Дебра, на стр. 95. Кад је Марко пошао у цркву кроз гору, видео је како је гора свенула и „од гора лисје попаднале.“ Њу ми пита Марко, да ли јој је огањ „корен изгорело,“ или ју је „слана попарило«“; а гора

_ му одговара:

_» А] ти тебе, незнојна делијо!

Е Не ми корен огон изгорело.

Ни ми врше слана попарило, Токо врвиш из гора зелена, Шчо помина црна Арапина, Шчо носеше три синџири робје: Прво робје се млади момчина, Второ робје се млади невести, Трећо робје се лепи девојки.“

Гњеван Марко разабра кад су и куда су прошли, па ободе коња и стигне зулумћаре где воде робље, па:

Го прифтаса црна Арапина,

И му зеде таја руса глава,

И испушчи три синџири робје; От отиде в црков на причесна.

Таква је и песма из ; збирке Бр. Миладинова „Марко и на хора, “ само у осмерцу. Ту Марко пита гору:

„АЈ ти тебе, димна горо! Шчо си. горо, подгорила" Ал' те огањ изгорило,

Бо (4 > = Ал те слана посланило 2“