Godišnjica Nikole Čupića

116 ГОДИШЊИЦА

песме певао; али, да га народ учини својим љубимцем и идеалом, потребне су биле такве врлине, које су непосредно утицале на срце и душу народну. 4“ Такве нам је врлине Маркове обилно изнела народна појезија. : Не мислим да би Марков карактер требало бу-

квално узимати онако, како нам га данас народне песме

износе; јер та слика о Марку није цела створена за живота његова, па ни наскоро после његове смрти. Прве приче, или и песме о њему, постале су вероватно још док је он живео у средини свога, народа, и докле се борио с непријатељима на челу своје најамничке војске, која му је јуначку славу разносила; а доцније, после његове смрти, па све до последњега века, предање је о њему умножавано, допуњивано и улепшавано. Кад се почело заборављати шта правоме Марку припада, машта народних певача начинила га „је митским херојем и пренашала на њ приче и песме и с других јунака.) Кад би смо у обилном народном градиву о Марку могли пронаћи, издвојити и очистити од доцнијих дометања оне песме и приче, које су постале још за живота његова, или наскоро после његове смрти, питање о Марковим карактерним особинама могло би се зацело много лакше одлучити; а тиме би се поузданије могло доћи и до узрока његове велике популарности. Но нема могућности да се оно, што је у прво време створено и што би било ближе истини, подвоји од онога, што је доцније додавано и улепшавано, или и накарађивано. Али се може поуздано рећи, да је за сам почетак, за придобијање симпатија најпре у ближој околини, а доцније и у свем народу српском, морало бити узрока у самим особинама Марковим. Није нимало вероватно, да би народ, без јачих разлога хтео некоме приписивати необичне карактерне особине и врлине, а да их он није никако имао, или да није према народу то нарочито заслужио. А кад га је народ већ заволео, остало је само по себи долазило: народ му је указивао своје признање и симпатије, не мерећи

'

! Напомињем само, да има и таквих џесама, у којима су мотиви позајм-

љени и пренесени на Марка од старијих или митолошких јунака из прича друтих народа, или су и догађаји доцнијих јунака приписани Марку. О томе су нарочито џисали: И. Руварац, Халански и Јов. Томић. -

ке и ађеи : ја

Д 1 | а ава Ја Гаја на "ЕУ

З# | 3