Godišnjica Nikole Čupića

118 ГОДИШЊИЦА

Сасвим је природно и разумљиво, што нам народна појезија казује и мане и лоше стране Маркове. Марко је пре свега човек, са свима слабостима и страстима. људским; он је крв од крви народне; на њега је народ преносио и добре и лоше особине своје, градећи о њему слику великога јунака по своме нахођењу и својим појмовима. С тога се може рећи, да се у Марковом карактеру огледа карактер самога народа. Што у гдекојим песмама о Марку находимо и таквих мотива и црта, који не одговарају општем карактеру народном и не стоје у складу с осталим цртама и врлинама Марковим, __ то пам само казује: да све песме о Марку нису постале у оном епском средишту народном, у коме је створена већина основних прича и мотива о њему ; или да поједине песме, недовољним кружењем кроз народ, нису добиле ошшти тип народни, него су задржале обележје певачеве индивидуалности или нижег ступња културе појединих. крајева; или и, да се међу мотивима народне појезије налазе и такви, који нису народни, него туђински. За постанак неких од тих црта и мана Маркових може се, према томе, лако наћи право објашњење.

Што је Марко много пио вина, то је црта заједничка код свих великих јунака епских: они се обично вином припремају за веће напоре и борбе, за велика херојска дела; вином се опорављају и оснажују после тешке заморености и изнурености; вином се, шта више, и лече. Што је Марко пио купом или „леђеном“ од дванаест и више ока, што је вазда собом носио читаву мешину вина, којим је појио и свога Шарца „коња од мегдана,“ — то су само појетска хиперболисања, каква, налазимо у песмама свих крајева. О томе Јагић овако вели: уПа ипак Марко није био пијаница; то су за њега могли износити само противници његови, који су га „пијаницом“ називали. Он је пио што је то била потреба његове јуначке природе <'

Има и других црта Маркових, које се могу сматрати као појетски додаци пили кићења народних пе-

» + + и, ДОГ ла ја == ан а Ај

| а.

маљем“ след. а

3

мају.

' По Јиречеку (Сбезећаесћје Чег Вшсагеп) Марко је још за живота Вукашинова управљао Пеовијом (по арх. Данилу Пћанњци, доцније Пијанац) с леве стране Вардара, одакле је по смрти очевој дошао у Прилеп на краљевски __ престо. Отуда П. Срећковић мисли као вероватно, да је „господар Пијанца _ а постао у предању „нијаница,“ а појезија додала топузину и мешину вина.“