Godišnjica Nikole Čupića

из СКАНДИНАЋИЈУЕ 129

није. Обале су, изузимајући ону на острву Ме-ену, махом ниске, а море поред њих плитко, те зато има врло мало удобних прилаза и пристаништа, Па и ветрови су неправилни, а струје морске већином неповољне. У мо-

реузима — чак и у оном најдубљем (60 м), који везује Источно Море са северним водама 'Категат, Скагерак и Северно Море) — има безброј спрудова и плићака, те

је немогућно путовати без лоца и помоћи од Фарова. За веће лађе, које ипак не хватају дубље од седам метара, једини је пролаз из Источнога Мора на Север, и обратно, кроз знаменити Сунд (Ересунд), између острва Сјеланда и западне обале Шведске. Нарочито је опасна пловидба на Северном или, како га Данци зову, Западном Мору, дуж обале Јиланда. Осим пристаништа Ксбјерга, одакле Данска извози за Енглеску своје земљорадничке производе и стоку, на целој, 370 километара дугој обали, која се пружа одатле до рта Јиланда, нема више ни једног пристаништа. Опасност долази од дугих подводних спрудова, паралелних с обалом и недалеко од ње. Лађе лако наседају на њих, нарочито за време бура и кад се спусте магле, излажући се погибији од бесних валова. Ах, колико је таквих несрећа видела ова негостољубива, гвоздена обала — како је Данци називају; колико су пута разносили по пустој околини јесењи и зимњи ветоови запомагања утопљеника и Фијучући лупали на капке сиромашних рибарских кућица, тамо око заливг Вугсе и Јада, дижући из сна престрављене укућане! Срећна је она рибарка, која, пробудивши се усред једне тако страховите ноћи, "може све своје миле набројати и привући грудима нај"млађе чедо своје! А како је тек оној, којој недостаје "неког — мужа, сина или брата 7 Очајна би јурила кроз _ мрак обали морској, борећи се с помамним, леденим _ ветром, који би јој дуге, плаве витице расплетао у "праменове, савијало њена обнажена рамена и шибао је живим песком по лицу, као да би је опоменути хтео "на њену слабост и немоћ, да се са судбином у коштац "хвата. Али она није сама. Већ кад је из куће излетела, "чуло се брујање звона са скромне сеоске цркве. Цело бе село избудило. Све што је снажно и крепко, мушко женско, скочило је на ноге - и ено се тамо нећ јаспознају гомиле жилавих људи, како с буктињама, ЈЕ ГОДИШЊИЦА ххуП 9