Godišnjica Nikole Čupića
ПРИ ак
ИЗ СКАНДИНАВИЈЕ 129 није. Обале су, изузимајући ону на острву Ме-ену, махом ниске, а море поред њих плитко, те зато има врло мало удобних прилаза и пристаништа. Па и ветрови су неправилни, а струје морске већином неповољне. У мо-
реузима — чак и у оном најдубљем (60 м), који везује Источно Море са северним водама 'Категат, Скагерак и Северно Море) — има безброј спрудова и плићака, те
је немогућно путовати без лоца и помоћи од Фарова. За
веће лађе, које ипак не хватају дубље од седам метара, једини је пролаз из Источнога Мора на Север, и 06ратно, кроз знаменити Сунд (Ересунд), између острва Сјеланда и западне обале Шведске. Нарочито је опасна пловидба на Северном или, како га Данци зову, Западном Мору, дуж обале Јиланда. Осим пристаништа Есбјерга, одакле Данска извози за Енглеску своје земљорадничке производе и стоку, на целој, 370 километара дугој обали, која се пружа одатле до рта Јиланда, нема више ни једног пристаништа. Опасност долгзи од дугих подводних спрудова, паралелних с обалом и недалеко од ње. Лађе лако наседају на њих, нарочито за време бура и кад се спусте магле, излажући се погибији од бесних валова. Ах, колико је таквих не-
__ срећа видела ова негостољубива, гвоздена обала — како
И ЕИЊИ
> +
<
УУ А
|
је Данци називају; колико су пута разносили по пустој околини јесењи и зимњи ветдоови запомагања утопљеника и Фијучући лупали на капке сиромашних рибарских кућица, тамо око заливг Вугсе и Јада, дижући из сна престрављене укућане! Срећна је она рибарка, која, пробудивши се усред јелне тако страховите ноћи, може све своје миле набројати и привући грудима најмлађе чедо своје! А како је тек оној, којој недостаје неког — мужа, сина или брата 2 Очајна би јурила кроз мрак обали морској, борећи се с помамним, леденим ветром, који би јој дуге, плаве витице расплетао у праменове, савијао њена обнажена рамена и шибао је
_ живим песком по лицу, као да би је опоменути хтео
на њену слабости немоћ, да се са судбином у коштац хвата. Али она није сама. Већ кад је из куће излетела, чуло се брујање звона са скромне сеоске цркве. Цело
_ се село избудило. Све што је снажно и крепко, мушко
| женско, скочило је на ноге — и ено се тамо већ
"распознају гомиле жилавих људи, како с буктињама,
ГОДИШЊИЦА ХХУП 9
= 7 4 -