Godišnjica Nikole Čupića

134 ГОДИШЊИЦА мене из прошлости. У ХУП веку је овде један дански адмирал (Нелстпел) сатро шведску Флоту, а у ХУШ в. други један јунак (Иван Хвитфелд), с пожртвовањем налик на оно нашега Синђелијћа, спасао је од погибије данску и норвешку флоту. На послетку, стари град Росхилде, који се, 30 Км. испред Копенхагена, шири на једној узвишици при крају лепог и од данских песника опвваног Росхилд-Фјорда. Широк поглед с ове узвишице обухвата цео Фјорд и питома рибарска сеоца, нанизана дуж обала његових и кокетно заклоњених у шумско зеленило. Некад, до половине ХУ в., беше ово главно место, а неко време и престоница краљевине; данас је паланка од 6000 становника. Сунце беше већ одавно село, кад се нат воз приближаваше Росхилди; али пошто је вечерњи сутон у овим земљама дужи и светлији, но код нас, то се свуда још лепо видело. Ми смо кроз прозор свога вагона могли сагледати стародревни дбм, како се с високим торњевима и њиховим шиљатим завршетцима издиже као џин изнад скромних грађанских кућа. То је најлепша и једна од најстаријих цркава у Данској, важна и због своје историјске традиције. Грађена је у Х вв. у романском стилу, али је често горела и презиђивана. Данашњи јој облик датира; у главном, из ХШ столећа. Од Х в. сету сахрањују дански краљеви, а и многи знаменити људи почивају овде (на пр. Саксо Граматик). Црква је богата сјајним саркофазима, статуама, владалачким бистама, дрворезом итд., те је због тога, а и због лепе јој околине, многи путници походе.

Од Росхилде до Копенхагена има пола сахата. Већ се било смркло п улице беху осветљене, кад смо се на Фијакеру возили у хотел „код данског краља“. Пала нам је у очи велика живахност око железничке станице. Широка и дуга улица, у коју смо ушли, блистала, је од светлости безбројних електричних и гасних светиљака; мноштво мушког и женскога света се тискало по тротоарима или седело за столовима испред луксузних кавана; средином су улице зврјали, у више редова једни за другим, омнибуси, каруце, разноврсна кола, бицикли. Из једне облпжње баште допираху звуци музике и некаква декламација Изгледало нам као да се однекуд обретосмо на Марковој пијаци у Млецима,

« ~ И а У.