Godišnjica Nikole Čupića

О ЦИГАНИМА У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 35!

Србије, често се Циганском свирком одржава у мобе воља за рад и истрајност.“') Свирање сеоских Цигана је врло просто и свирају само српске народне мелодије. Но селима свирају у виолине и зурле и ударају у бубњеве. У старије доба поред овога беше и дајире у особитој части и у сеоских и у варошких Цигана, а данас је дајире, сем Нових Крајева, већ врло ретка ствар.

Цигани уз свирање још и певају и то само српске песме, ретко ће кад, и то кад се нарочито наваљује, певати и цигански.

Варошким се циганима за свирање и певање плаћа у новцу, а сеоским или у новцу, или им се, обично за свирање о свадби, даје по погодби жита, брашна, одела, или друго што. Ја знам случајеве, где настањени Цигани свирачи свирају сељацима под погодбом да им поору њиву, ако је имају, или да им дају !00 ока кукуруза или друго што.

У Србији. су Цигани готово и једини свирачи. Срби сељаци свирају само у дудук, гусле, гајде и карабе, други инструменти припадају циганима. М. Њ Милићевић у својој Кнежевини Србији“) вели: „Већ је готово свуда у Србији уобичајено да Цигани свирају и јоши да певају гостима иза леђа кад ручају. Ово не може, а да не ожалости Србина родољуба.“ — Срби музику иначе слабо развијају, и да није Цигана ко зна како би у Србији, у народу, с музикому опште стајало. — Па ис певањем данас не стоји боље. И песму српску данас скоро једино Цигани чувају и разносе, нарочито у неким крајевима Србије. М. Б. Милићевић на поменутом месту у Кнежевини Србији жали на ту околност: „Народ, који је у свету чувен и уважен највише са својих пе-. сама, тај народ данас у тренутцима свога веселог расположења зове Цигане да му својом несложном писком ћеманета (овде разуме сеоске Цигане, јер варошки врло лепо свирају) и наказним језиком“) својим задовоље

5) В. Карић, Србија, сгр. 187.

2) Стр. 124. .

8 М. Ђ. Милићевић има право што вели, „наказним језиком“. Цигани ружно акцентирају сриске речи. Сем тога Цигани често и не разумеју смисао српске песме те је тако онаказе да је смешно. У једној циганској сви_ рачкој дружини певало се редовно у место „А клеца ми слабачко колено“ „А клеца ми шабачко колено“. У другој дружини док су сви певали „окром шале“, једно се Циганче из свег гласа драло „окром сарме“. Цигани механи_ чки изговарају српске речи, код њих као да је зрија оно што је главно.