Godišnjica Nikole Čupića
~
32 ГОДИШЊИЦА
напредак или срећа у успеху на коме ваља сви заједнички да раде. Др. Владан Ђорђевић пише за главну борбу на Сливници, да је била с наше стране дели-
Х
мична против концентрисане непријатељске војске. |
Сви наши писци тврде да нисмо умели да једном ком-
бинованом акцијом нападнемо бугарски главни положај, него да смо га нападали једном по једном трупом, како је која откуд стизала, као да правимо бојну параду.
Најпосле неспреми врховне војне управе за свој велики задатак има да се дода неспрема самих војника.
У оно време се много говорило како војници нису обу-_
чени да управљају пушчаном ватром. Иста је често била без икаквог утиска на непријатеља, што је, после,
и нашу војску не једанпут обраћало у одступање.) Што.
_је још горе, ушло се у рат без довољне пушчане му-
ниције. Знаменито је у том погледу како је 1!1-ог но-
вембра, десети дан рата, краљ Милан из Пирота препоручивао ђенералу П. Топаловићу, на коме је остало заповедање војском, да штеди пушчану муницију. ТО је било у очи бојева на Пироту.) Велики знак незре-
+
лости ондашње војне управе и у томе је што није ни
помишљала да може доћи и до повлачења. Ни граница, ни Пирот нису били заштићени никаквим раније спремљеним утврђењима !
На послетку, војска није имала праве врховне ко-
манде; она је била без главе. Ондашњи министар војни _
Јов. Петровић био је човек обичне памети, индолентан. Били смо другови у М и МГ разреду гимназије, а после
и у министарству Гарашаниновом, али сам се увек
чудио како је допро до тако великог положаја, кад
бих се год опоменуо онога што сам о њему знао из
1) „Та је наша делимичност ишла тако далеко, да једна дивизија са „свим равнодушно гледа како другу поред ње туку, па тек кад Бугари ову
„отерају са њених положаја, тек онда ова улази у борбу, па тако редом дуж
»целог Фронта,“ Сливница. Отаџбина ХУП, 376—877. „Четири наше дивизије »тледају равнодушно ову неравну борбу, гледају како 5—6 бугарских војника »напада на нашег једног, и нико да им прискочи у помоћ.< Др. Мих. Марковић за борбу на Нешковом Вису 12-ог новембра Моје успомене, стр. 348—4; 858.
>) Др. Влад. Ђорђевић наводи оцену ђен. Коке Миловановића од 5-ог новембра о пешадијској ватри: „Сваки пуца како хоће; скоро нико не гађа, нити „поправља нишан према приближавању непријатеља. Па кад пуцњава у ветар „ „узме хук, ти свирај у трубу колико хоћеш: Шрекини паљбу, нико те не слуша. „Муниција се расипа немилице,“ Др. Мих. Марковић бележи како су многи
наши тромесечари и петомесечари први пут радили с пушчаном ватром кад
су дошли под заставу у овај рат. Моје успомене 356. 3) Др. Влад. Ђорђевић, Отаџбина ХУШ 85.
! Ка 6 да“
Ма ва ан А
ПИ
Ф. "ин
ДА а“
ђ |. у Је Кеа 2. И ДР о МЕ о а Неа а Ма) М а ки
ДАДИЊА, .
о ока