Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА

љ је но

|

Ово последње показало се баш тада и код краља Милана.

Још од младости своје краљ Милан се мало с ким из свога народа договарао. У свима знатнијим приликама свога живота, и личним и државним, он се највише договарао с браћом своје мајке Марије Катарџи, од којих је један, чини ми се, и сад румунски посланик у Лондону (Алекој, други је, Ласкар, дуже времена био румунски посланик у Србији (до 1884 колико памтим!ј, а трећи је, Ђорђе, војник, стао био у српску службу, у којој је, наравно, отпочео највишим ступњима. Као краљев ађутанат, овај се човек налазио уз краља непрестано. Положај се његов још већма снажио положајем његове кћери, која се налазила као дворска госпођица уз краљицу Наталију, а с којом се баш 1884 и 1885 краљ Милан толико забављао, нарочито у шетњама, да је то давало повода свакојаком говору, који је и у новине продро. Ови су људи о Србима и о српским пословима, ондашњим и старијим, мало што знали. Бојари румунски, по васпитању и по политици, они су увек краља Милана упућивали на оштру употребу власти и на насилне мере. Више сам пута имао прилике чути како се с некаквим омаловажавањем изражавају о своме краљу Каролу и о људима на које се ону Румунији у своме раду наслањао. Утицај тих људи на правац краља Милана заслужује пажње и биће већи но што се обично мисли. У рату на Бугаре Ђорђе је Катарџи пратио краља Милана као ађутанат. У почетку рата, кад је још било наде да ће ствари ићи повољно, Катарџи се није чуо, али му није било по вољи да пратећи краља често долази у пушчану и топовску ватру. А чим је пошло на горе, и чим је дошло време да се јави малаксалост и малодушност, Ђ. Катарџи је био ту са, својим напоменама и саветима, које нико други, може бити, није био у стању да краљу отворено искаже. Он је једини онде, као ујак и врло интиман с краљем, могао да се начини тумач мислима малаксалости и малодушности. ') ·

у) Др. В. Ђорђевић, Отаџбина ХУШ, Сливница, наводи на више места примере из којих је ово тврђење изведено.