Godišnjica Nikole Čupića

~", (5)

ГОДИШЊИЦА

обилног градива што нам га даје народно предање и епска појезија; то су, дакле, узроци Маркове славе и величине, до којих су књижевници дошли у истраживању одговара на постављено питање.

Нека ми је допуштено одмах рећи, да ови одговори још нису довољни да нам потпунце објасне велику народну симпатију за Марка, која га је уздигла до ступња, народног пдеала. Говорећи о њима посебице, већ сам показао да у некима од њих има јаких разлога, да су наведени узроци врло вероватни, или и тачни; али нису довољни. Видели смо да ни најглавнији од тих узрока, Маркова превелика снага, сам за себе није за то довољан, ма снази додали и све оне особине које обично иду уза снагу чувених хероја: јуначко срце и одважност, самопрегоревање, хитрину, вештину и срећу на мегдану. Остало би, да из тих узрока комбинујемо највероватније, нпр. Маркову снагу и његово вероватно заузимање у корист подјармљених, или и његову љубав према народу. Па ипак, мислим, да би и тада, у том низу

вероватних узрока, недостајао, рекао бих, најрлад ТА

јачи од свих поменутих.

Кад се у недостатку историјских података. мора прибегавати материјалу што нам га дају народна предања и појезија, онда, из тога обилног градива потражимо оне карактерне црте, које су највидније истакнуте и које су најјаче заступљене у предању и појезији свих или бар већине крајева српских. Тим путем, надам се, доћи ћемо понајпре до правих узрока Маркове славе и величине.

Од збирака српских, хрватских, руских и бугарских, из којих су ми народне песме биле при руци за студију о Марковом карактеру, помињем ове:

!. Вук Стеф. Караџић: Српске народне пјесме, државно издање, књ. П и У[, Биоград 1895. и 1899.

. В. Богишић: Народне пјесме из старијих највише приморских записа — Гласник срп. уч. др., друго одељ. КЊ. 10., Београд 1878.

3. Б. Петрановић: Српске народне ијесме из Босне и Херцеговине, у 3 књиге, Београд п Сарајево, 1866, 1867. и 1870. |

“~

горска и херцеговачка, у Лајпцигу 1837.

4. Сима Милутиновић (Чубро Чојковић): Пјеванија црно